Energija mira - Nikola Tesla

Energija mira - Nikola Tesla

Autor: Aleksandar Protić, Tesla memorijalni projekat; Federalni savetnik, Francuska Federacija za UNESKO, Pariz, Francuska

Naučni izumi Nikole Tesle, danas već naširoko poznati, gotovo u potpunosti su zasenili njegove neprekidne napore da donese dobrobit i mir čovečanstvu. I dok je dobro poznato da su Teslina ostvarenja na polju nauke bila sasvim primenjiva, malo je poznato da su njegovi napori da donese mir i boljitak čovečanstvu bili takođe veoma konkretni i praktični.
Pored njegove čuvene izjave da su svi njegovi napori uvek bili napori ljubavi, u autobiografskim spisima, objavljenim u Elektrikal eksperimenteru 1919. godine, on ovako određuje plemenitu misiju svog života:

Cilj pronalazača je prvenstveno spasavanje života. Bilo da on ovladava prirodnim silama, usavršava uređaje, ili omogućava nove udobnosti i pogodnosti, on čini naše postojanje bezbednijim.

U svom članku Misija nauke, iz 1900. godine, Tesla objašnjava da snaga mira počiva na onim ljudima koji sve što rade, čine to celim svojim bićem, uz neizmernu ljubav. I stoga ovi ljudi, pogleda uprtog ka onome za šta mnogi veruju da je nedostižno, čine čuda i dostojno svedoče o Uzvišenom. Teorijom je Tesla samo započinjao svoj stvaralački proces, a njegovo praktično delovanje kao da je opisao savremenik i idejni brat, Mahatma Gandi, poučavajući da "Jedini put koji vodi ka miru je sam mir". Dva korifeja mira dele veoma slične stavove o prirodi, ljudima i životnim vrednostima. Ova bliskost otkriva se i kroz pojedine citate. Tesla piše u Americi:

Sve što je bilo značajno najpre je ismevano, osuđeno, oboreno i zgaženo, ali bi se zatim iz prividnog poraza podiglo još moćnije i slavodobitnije.

U Indiji Gandi beleži:

Prvo te zanemaruju; potom te ismevaju; zatim se bore protiv tebe, ali na kraju je pobeda ipak tvoja

Ceo Teslin život svedočanstvo je duboko ljudskog odnosa prema drugom, bilo da je reč o ljudskom biću ili prirodi. Prema ljudima je uvek je bio blag, borio se za mirno razrešenje sukoba, smatrajući da čovek ne sme težiti miru putem nasilja. Priroda je bila jedna od Teslinih muza u kojoj je pronašao izvore energije i iskoristio ih je na dobrobit čovečanstva, poštujući u potpunosti njenu samosvojnost. Verovao je da jedino očuvanje prirode i ispravno korišćenje energije vodi blagostanju i napretku čovečanstva.

Teslina sekretarica Mjuriel Arbus svedoči o njemu:

Voleo je ljude, verovao u dobrotu čak i onih koji su želeli da iskoriste njegove patente… Tesla je bio plemenit čovek koji je vlastite interese potiskivao dajući prednost dobročinstvima koja će koristiti čovečanstvu.

Hugo Gernsbek, urednik Elektrikal eksperimentera je o Tesli pisao:

Njegov jedini porok je velikodušnost…Tesla je idealista najvišeg reda a takvim ljudima novac malo znači.

Tesla je svoj pacifizam otelotvorio kroz tri vrste izuma: mašine za sprečavanje oružanih sukoba, energetske štitove, razvoj teleautomatike. Tesla je znao da izumi za odbranu mogu da se iskoriste i za napad, i stoga nije otkrivao pojedinosti svojih istraživanja. Jedino rešenje je bilo pronaći sredstvo koje se može koristiti isključivo u odbrambene svrhe. To mu je naposletku i pošlo za rukom.

Džon O’Nil, dobitnik Pulicerove nagrade i naučni urednik Njujorškog Herald Tribjuna, u biografiji o velikom pronalazaču ostavio je dragocene podatke o Teslinom doprinosu međunarodnom miru:

… Tesla je radio na tome da u svetu zavlada mir; da ljudskom rodu svane novo doba mira, blagostanja i sreće…ponudio je svetu izum za koji je tvrdio da će svaku zemlju, ma kako bila mala, učiniti bezbednom u okviru njenih granica. Međutim, njegova ponuda je bila odbijena.

I na samrti Tesla neumorno ponavlja svoje stavove o miru i pravednosti:

Ovaj svet mora neizostavno postati mesto u kome zli ne mogu da iskorišćavaju slabije, u kome jaki i bogati ne mogu da ponižavaju siromašne; svet slobodnih naroda i ljudi, jednakih u dostojanstvu i poštovanju čoveka

Na posmrtnom odru, po svedočenju Mjuriel Arbus, Teslino lice je bilo lepo, svetlo i uzvišeno. Možda i stoga, smatra ona, preovlađujuće osećanje među prisutnima je bilo divljenje, a ne žalost. Njegov neuništivi duh, i danas jednako lep, svetao i uzvišen, širom sveta nadahnjuje sve veći broj ljudi. Možda se i ova knjiga ovaplotila iz tog nadahnuća.

Šezdeset godina nakon Tesline smrti, UNESKO, mirovna organizacija Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, uvrstila je arhivu slavnog pronalazača u međunarodni registar od izuzetnog značaja za čovečanstvo. Registar, nazvan Pamćenje sveta, odaje priznanje njegovom značajnom uticaju na tehnološki razvoj naše civilizacije.

Tesla je jedan od retkih naučnika koji se posvetio ostvarenju mira na sasvim opipljiv način, razvijajući izume koji mogu da spreče ratove. Time je čovečanstvu ponudio danas na žalost po malo zaboravljeni, ideal naučnika koji oseća i zna da istina naučnog napretka nikada ne može, i ne sme, biti odvojena od dobrog i lepog. Upravo to je najdragocenija Teslina poruka čovečanstvu. Ako ona bude shvaćena u svojoj neponovljivoj dubini i snazi, i ako bude postala sastavni deo obrazovanja mladih, čovečanstvo će možda biti spremno da zakorači koracima od sedam milja.