29.05.2023.
Празнични првомајски дан започели смо топлом јутарњом кафом у селу Стрмостен, које се налази на територији општине Деспотовац. Након трочасовне вожње из Београда, био нам је неопходан такав кратак предах, како бисмо се разбудили и припремили за предстојеће пешачење.
Кренули смо и крупним корацима ходасмо по сеоском макадаму, са кога су се на моменте подизали облаци прашине, пошто су туда повремено пролазила возила. Без обзира на то, ми смо уживали у погледу. Јако дуго били смо окружени стрмим стенама непрегледне висине. Стене су стварале утисак да додирују небо и да нас штите од топлог Сунца правећи нам хлад. Такође, пратила нас је бистра река Ресава. Ударајући снажно о камење стварла је буку. На неким својим деловима скривала се испод тек озеленелих грана. Између појединих стена налазе се мањи извори воде. Стена са које се слива вода попут кишних капи свима је привлачила пажњу.
Један део групе био је у кондиционој предности у односу на други, тако да смо били подељени. Направили смо кратку паузу, јер смо чекали остатак групе. Наставили смо даље ка нашем циљу, прашуми Винатовача. Када смо се приближили Винатовачи, наш водич Драгана објаснила нам је да је ова прашума добила такав статус, зато што представља нетакнуту природу лишену људског утицаја. Односно, нагласила је да је свако стабло на свом месту, а да она оборена леже таква, пошто су пала услед старости.
На улазу у прашуму чекала нас је дрвена табла са натписом „општи резерват природе Винатовача, под заштитом државе “. На тај начин сви смо опоменути да треба пажљиво да се опходимо према овом бисеру, који нажалост још увек није толико познат. У прашуми смо направили паузу у трајању од два сата. Дрвеће је дубоко зарило корење у земљу. Једно дебело стабло лежало је оборено изнад речице, на коме су многи седели и одмарали како би осетили додир природе, окружени блаженством. Ту је смештен и прилично стар дрвени мостић, преко кога се одлази у дубину прашуме. Није нам било саветовано да га прелазимо, због могућих опасности. Увелико опало и потамнело лишће на земљи мешало се са озеленелим пролећним биљкама и растињем. Разноврсност и богатство флоре карактеристични су за овај резерват.
Фотографисали смо се удишући чист ваздух пуним плућима.
Вратили смо се натраг истом стазом. Уз вечеру у локалној кафани сумирали смо утиске, али смо и правили планове за неку наредну пустоловину.
Уколико и ви желите да удахнете све лепоте наше прашуме, пријавите се већ у термину 11.06, чекамо вас!
Пише: Наш драги путник Јован Средовић
