Kraljevo i ja

Kraljevo i ja

Autor: Igor Crnjanski

"Vi ste turista?", pitaju me ljubazni domaćini simpatičnog ugostiteljskog objekta, "Ne, ne", odgovaram, "Kraljevo je moj grad". "Kako bre tvoj grad, kad si tek drugi put došao?" upitao bi me zasigurno neko. U odgovoru na to lezi cela filozofija. "Od svakog grada u kome mi je prolazio život ostali su u meni samo njegovi rubovi kako se ocrtavahu noću na nebu. I tako, ja imam u sebi sve te različite noći, uvek isto nebo i različite pruge gradskih rubova. U meni je zato večnost i sve mi je svejedno.“ (Miloš Crnjanski). Ovaj citat sažima sve i nije ga neophodno objašnjavati, dopunjavati, ulepšavati. To je naprosto to.
 
Naravno da nista ne moze presnimiti Šid, mesto koje čuva slike detinjstva moga, ali život je memorija koja zahteva nove snimke i sekvence i za razliku od računarske memorije, nema ograničenja i može da zariba samo ako se neadekvatno koristi. Kraljevo kao grad ispunjava sve preduslove za kvalitetan trodnevni ili četvorodnevni “city break”. Jutarnje opuštanje u nekom od ugostiteljskih objekata uz reku, popodnevni obilazak tvrđave Maglič, obližnje Vrnjačke ili Mataruške banje, manastira Žiče, Studenice, rodne kuće Vladike Nikolaja Velimirovića, ili samo kupanje na Ibru ili obližnjem bazenu (ukoliko smo lenji za obilaske), večernja šetnja predivnom promenadom i Trgom Srpskih ratnika, je ono što će osigurati da pri odlasku, ponesemo pregršt lepih utisaka kao I želju da nekada ponovo dođemo. Zašto baš Kraljevo? Pa dobro, ne mora nužno Kraljevo, ali znam da postoji još “Kraljeva” koji imaju šta da kažu i pokažu a ovo može biti samo jedna u moru sugestija.
 
Za kraj malo i o manifestaciji koja me je prvobitno dovela u ovaj grad. Veseli spust je zasigurno nešto za šta široki auditorijum nije imao prilike da čuje. Tradicionalna manifestacija koja se svake godine početkom jula meseca održava na reci Ibar, dugi niz godina okuplja zaljubljenika u vodu, čamce i regatu kao takvu. Na prvu loptu deluje kao mlađi i lucidniji “brat” Drinske regate, ali svakako kada čovek malo zagrebe, može uvideti kreativnost samih učesnika u kreiranju plovila kojima se spuštaju Ibrom od Magliča do grada Kraljeva, uz nezaobilano prskanje onih koje ostavljaju za petama. Tu si i trubači te nezaobilazni alkohol u enormnim količinama, tako da imamo pravu dnevnu žurku na vodi.
 
Ove godine nisam uzeo učešće u gore pomenutoj manifestaciji, a sada razmišljajući i svodeći utiske u autobusu, koji me vraća za Beograd, dok se moji dragi prijatelji još uvek bore sa talasima, ovaj grad i ja se vidimo opet.