Да ли сте некада видели чувену Панчићеву оморику на Тари?
Tу код нас у авлији, у нашој земљи Србији?

Нисте? Не чекајте да је преместе у Тунис, Египат или Јужне Карпате! :)

12.12.2021.
Панчићева ледена лепотица, тако јој је овај рођени Личанин поносно тепао, након што ју је коначно угледао и свету представио, после чак 22 године трагања за горском вилом ванредне лепоте, о којој му је причао народ средњега Подриња.
 
Тај сусрет збио се пре скоро 150 година на месту где се данас налази брана Лазићи на чаробном језеру Заовине, а љубав Панчићевог живота била је заиста по свему вредна толиког чекања. 
 
Нестварно витке и грациозне фигуре, урођене дамске отмености којом плени, а којом ју је једино сами Творац могао даривати, и то много пре страшног леденог доба, коме је она упркос наизглед крхкој грађи, одолела.
 
Савршено украшена без иједног украса, својом непатвореном лепотом засењује све срмом и бисерима окићене божићне јеле... попут тек пробуђене лепе протине кћи без трунке шминке.
 
Ова заносна али кротка принцеза,   дакако свесна своје лепоте, презрела је одавно светске позорнице и монденска скијалишта, и изабрала да скрије своје чари на нетакнутој Тари, красећи тарске усеке и повијарце, у дубокој шумској тишини, далеко од завидљивих погледа и велике ларме, а на радост стамених  тарских борова.
 
Верујте, када вам зима заледи дах, и са усана полети облак, угледате ли оморику у истом трену, како на лаганом северцу нехајно отреса раскошно снежну одору њену, застаће добро облачић тај, док за њим крене следећи, као изгубљени син оцу у загрљај...
 
И не, нећете наћи њену слику између стубаца овога текста, могао сам вам их послати на десетине.. и узалуд вам је тражити исту по нету, јер она показује своје дражи само ономе ко је у шуми потражи... јер слика је ипак само слика, а она је жива ОМОРИКА!

Ако желите да видите ову реликтну врсту у зимском издању, придружите нам се за Нову годину

Аутор: Гордан Т.