Прича је настала током туре: Ктиторска слава манастира Студенице, одржане на празник Симеона Мироточивог 26. фебруара ове, 2023. године
06.03.2023.
Снег је изненадио и нас и путаре у фебруару, па смо стигли у последњем тренутку на празничну литургију. Занимљива ситуација је да смо на паркиралишту ненамерно заградили возило самог владике – сада нам је то симпатично и помало смешно, тада баш и није било...
Богородичина црква нас заштитнички прима у своје крило. Пуна црква греје срце и распламсава веру и наду, упркос хладноћи која напољу влада... Диван пој студеничких монаха, са окупљеним верним народом, одавао је славу, и уздизао хвалу и молитву Господу, који нас је пратио погледом са „Распећа” – најлепше студеничке фреске. Представа распећа ме је увек фасцинирала својим дубоким смислом и вишезначношћу. У мом поимању распећа, акценат није на мукама, већ на загрљају, који нам Исус са крста упућује.
Волиш некога онолико колико си спреман да се жртвујеш за њега.
Морам да признам да манастир Студеница има посебно место у мом срцу. Баш у његовој порти је настала прва фотографија са једном девојком, коју сам, тада као путник, упознао на тури Србије за младе - Стазама Немањића, а сада мојом супругом. Како је и овог пута била моја сапутница, дошли смо на идеју да се и сада, симболично сликамо на истом месту. Три девојке из наше групе, које су се нашле у близини смо замолили да нам помогну у томе. У ходу смо им испричали причу, која стоји иза тог фотографисања. Тамо нас је, међутим, дочекао један млади пар који је баш на том месту желео своју фотографију, па су замолили некога од нас да им асистира. Једна од наших девојака се прихвати телефона и, сликајући их, уз намигивање у нашем правцу, примети да ће сада морати да се венчају. На опште изненађење, али и одушевљење, девојка и момак су нас питали – како смо знали? Поносно показујући свој прстен лепша половина овог пара рече да је управо запрошена! Уследило је радосно клицање, срдачно честитање, као и, погађате, фотографисање са новопеченим вереницима.
Наша прва заједничка фотографија
Закључисмо да „чудесно место” код манастира Студенице заиста ,,ради”! Убеђен сам да се и Свети Симеон Мироточиви задовољно смешио гледајући нас са неба тако раздрагане.
Са новопеченим вереницима
За нас је, дефинитивно, ово место постало симбол љубави и спајања, а ову бајковиту, али истиниту, причу делим, са жељом да пођете са Србијом за младе на неку од наредних (аван)тура или поклоничких тура, па можда и ви доживети нешто овако чудесно!
Пише: Милан Ђорић
