Nacionalni park Đerdap

Nacionalni park Đerdap je dobio ime po najlepšoj i najupečatljivijoj klisuri na celom toku Dunava. Đerdapska klisura je najveća klisura probojnica u Evropi. Sastoji se od četri klisure i tri kotline koje su raspoređene sledećim redom: Golubačka klisura, Ljupkovska kotlina, Gospođin vir klisura, Donjomilanovačka kotlina, klisura Veliki i Mali kazan, Oršavska kotlina i Sipska klisura. Najlepša klisure su Mali i Veliki kazan gde se Dunav sužava na svega 140 metara i dostiže dubinu od 90 m, tako da je dno ispod nivoa Crnog Mora za oko 30 m.

U Nacionalnom parku Đerdap postoje veoma retke vrste biljaka. Na području Đerdapa u užem priobalnom delu nađeno je preko 1000 vrsta biljaka. Treba pomenuti najznačajnije: mečja leska, koprivić, orah, šimširika, zelenika, pančićev maklen (vrsta javora), medunac, divlji jorgovan, ruj, zlatna paprat...



Brojnost i raznovrsnost životinjskih vrsta takođe karakteriše Nacionalni park Đerdap. Karakteristične životinjske vrste za ovaj kraj su jelen, srna, divlja svinja, zec, lisica itd. Retke vrste životinja su medved, ris, vuk, šakal, rakunopas, šereni tvor itd.
Arheološko nalazište Lepenski vir je otkriveno 1965. godine, na samoj obali Dunava, i udaljeno je 15 km od Donjeg Milanovca. To je bilo jedno od najznačajnijih otkrića ove vrste na teritoriji Srbije. Kultura Lepenskog Vira je stara oko 8000 godina i predstavljala je potpunu nepoznanicu za arheologe, a nazvana je po lokaciji na kojoj je otkrivena.

Nekoliko ključnih stvari izdvaja Lepenski Vir od drugih praistorijskih kultura. Na ovom mestu su ljudi živeli konstantno oko 2000 godina i za to vreme su prešli evolutivni put od lovaca i sakupljača plodova do organizovane društvene ekonomske zajednice.
Stanovnici Lepenskog Vira bili su prvi urbanisti i graditelji na ovim prostorima jer su pravili kuće koje su u osnovi bile trapezoidnog oblika, prekrivene drvenom kostrukcijom, lišćem i kožom divljih životinja. U kućama se nalazilo ognjište, mali žrtvenik i kamene skulpture koje su predstavljale njihova božanstva. Upravo su te sklupture postale prepoznatljiv znak Lepenskog Vra širom sveta i predstavljaju najstariju umetnost te vrste u Evropi.



Lepenski Vir je jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta. Smešteno je na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri. Ovaj lokalitet, koji je ime dobio po dunavskom viru, bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije.

Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sakralnih) koji su izgrađeni u preriodu od oko 6500. do 5500. godine pre naše ere.

Centar za posetioce Lepenski Vir radno vreme:
 
Januar: od 10,00 - 15,00 časova; Februar: ne radi ; Mart: od 9,00 - 17,00 časova; April: od 9,00 - 19,00 časova, Maj - Avgust: od 9,00 - 20,00 časova; Septembar: od 9,00 - 19,00 časova; Oktobar: od 9,00 - 18,00 časova; Novembar: od 9,00 - 17,00 časova; Decembar: od 10,00 - 15,00 časova
Kontakt: 030 501501, 030 501389, 062216559

Info: TO Majdanpek