31.03.2023.
Prošlog vikenda veliki deo našeg tima je umesto u prirodi, boravak tokom vikenda proveo unutar kancelarije. I naravno da bi nam nakon cele radne nedelje jako teško palo da ne vidimo malo jutarnjeg sunca sa nekog vidikovca ili proplanka, i da ne udahnemo malo svežeg i mirisnog prolećnog povetarca tokom hikinga ili lake šetnje pod kamenim mostova u dolinu reke, složićete se..
Ali razlog zbog kog smo ostali u našoj bazi, bio je itekako važan i koristan da smo čak bili i vrlo motivisani i orni za rad i učenje. U pitanju je bila napredna obuka iz prve pomoći, koji su nam održali i predstavili sjajni momci sa dosta iskustva i rada na terenu iz Crvenog krsta Srbije.
Svesni toga da naše udruženje broji skoro 15 hiljada registrovanih članova, uzeli smo u obzir da naš tim mora da pristupi ozbiljnije tokom boravka u prirodi radi sigurnosti i bezbednosti svakog našeg saputnika. Dobro psiho-fizičko stanje uz pravilan pristup svakoj turi bez obzira na kondicionu težinu, ključni su za uspešnu realizaciju jedne ture i postizanja cilja i zadovoljstva kako vodiča tako i grupe koju vodi. S obirom na taj veliki broj članova, koji je iz dana u dan sve veći, što nas apsolutno raduje, jer na taj način znamo da radimo dobre stvatri koje su kod vas prepoznate, isto tako ipak raste i rizik od potencijalnih povreda na planini ili se u najmanju ruku češće javljaju nesvestice i mučnine.
Koje god vrste da je problem svakako treba rešiti na što efikasniji način, tako da i povređena osoba i ostali članovi u grupi a i vodič trpe što manje, a vreme je ključan faktor, kako su nam objasnile kolege iz Crvenog krsta – Marko Andrejević iz Ivanjice i Stefan Malenović iz Jagodine. Njih dvojica su nam pružili uvid u različite vrste nezgoda, povreda i problema koji se mogu javiti tokom boravka u prirodi, a nakon svake pređene oblasti iz prve pomoći, demonstrirali su nam načine rešavanja određenih situacija u kojima se osoba može naći. Ono što je još bitnije, kako bismo svi savladali i upili informacije koje su nam Mare i Stefke pružili, svako od naših vodiča je ponaosob i u paru prošao kroz skup mera i postupaka pružanja prve pomoći.
Naučili smo koji su to materijali i sredstva za zbrinjavanje ugroženih i povređenih na terenu, koje moramo uvek nositi sa sobom, ali možda još važnije, osvrnuli smo se i na čiste improvizacije jer baš to za uslove i aktivnosti kojima se mi bavimo u prirodi vrlo često može da predstavlja presudan faktor. Snalaženje sa stvarima poput obične tkanine, fascikle (ili takoreći putem štapa i kanapa) koje možemo da nađemo rancu ili neposrednom okruženju na planini ili u šumi van naseljenog mesta, u kriznim situacijama mogu biti od krucijalnog značaja, što su nam Stefan i Marko potvrdili na ličnim primerima iz iskustva. U vezi sa tim, pored pomenutih aktivnosti, bili smo konstantno podstaknuti na razmišljanje i iznalaženje alternativnih rešenja a opet kroz pridržavanje osnovnih načela prve pomoći, kroz savetovanja i predloge kolega (npr koja bismo svakodnevna sredstva mogli da iskoristimo umesto onih u standardnom paketu prve pomoći i tome slično).
Konačno, kroz dva dana od po šest časova aktivnog učestvovanja, uz dosta smeha i pozitivnog pristupa svih prisutnih, prošli smo kroz nekoliko oblasti pružanja prve pomoći. Prošli smo od osnovnih stvari odnosno principa u pružanju PP, koncipiran poziv SHMP-u, procene stanja povređenog i vrste povrede koje mogu da se jave, preko onoga što je neophodno za boravak u prirodi s tačke gledišta kadra obučenog za pružanje PP, provere svesti i disanja, pregled glave, tela, kičme i ekstremiteta, do ozbiljnijih stanja krvarenja (spoljašnjeg i unutrašnjeg), vrste i upotrebe zavoja, sprečavanja stanja šoka, postupci imobilizacije i stabilizacije povređene osobe, alergije i ujedi.
Ono što zajedno možemo da izvedemo kao zaključak je činjenica da bez obzira koliko je pojedinac ili cela grupa sposobna da pristupi problemu i na adekvatan način pruži prvu pomoć, kako bismo sveli na minimum mogućnost većih povreda i rizika po zdravlje, nikada ne smemo potceniti geografiju tj. one elemente u prirodi koji su ujedno i povod naših putovanja. Bez obzira da li je reč o nekom visokom stenovitom grebenu ili samo naizgled lako savladivom brdu, ne treba preceniti sopstvene mogućnosti u datom trenutku, niti odstupati od odluke odgovornog lica – vodiča, u slučaju promene plana i programa usled recimo naleta lošeg vremena, već moramo da budemo svesni i realni kao pojedinci i kao tim.
Atraktivne pojave i oblici u prostoru ostaće tu gde jesu, i zato ne treba po svaku cenu dovoditi u rizik ni sebe ni druge, jer sa nama skoro uvek imate priliku za nove zajedničke avanture, kako kroz nove, tako i kroz one već proverene staze kojima se s vremena na vreme rado vraćamo.
