ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ (јануар 2024)

Ко се родио, а није крочио на тле Косова и Метохије као да није рођен. Пођите и видите где заиста најсјаније сунце сија и на минус 15. Гледајте у врхове Шар планине који се дословно из небеса, небесима плету.

„Како су величанствена дела Твоја Господе, све си премудрошћу створио...“ (Псалам 103, 24)

Гледајте у људе који љубављу чистом и непатвореном сведоче Христа. Осетите у њиховим очима веру васкрсења која је јача од сваког искушења и сваке смрти, а у стиску њихове руке позив на нерастајање.

„Ако треба чекаћемо и хиљаду Видовдана.“

Загрлите нашу браћу и наше сестре у небеској Србији, на Космету, јер потребно им је да знају да нису сами, а нису сами јер је Господ са свима нама, а сви ми смо дужни да будемо ту једни за друге. Помолимо се сви и поклонимо нашем Светом краљу Стефану Дечанском, нашој Светој Босиљки Пасјанки и свим МУЧЕНИЦИМА и новомученицима КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИМ који су животе своје дали за нас, да све нас оснаже у вери и молитви, а подрже у љубави и добром. Да се добрим за добро боримо.

„Тамо где најлепше сунце сија, тамо где најслађе грожђе зри, сваки ми камен ГРУМЕН ЗЛАТА, ту ми је драга капија свака...“ Сазнајте сваким атомом свога бића зашто је Ораховац башта рајска, гледајте у винограде из ког теку Христови дарови да све нас облагодате, сједињујмо се са Христом да бисмо били у јединиству са свима, слуштајте и појте песму, од које сузе не престају не би ли вас у радост узнеле, упознајте храбре Христове војнике, свештенике и монахе који су спремни да дају живот за крст часни и слободу златну у Ораховцу, у Великој Хочи, у Саборној цркви Светог Ђорђа у Призрену, у Цркви Богородице Љевишке (у којој срце стаје не би ли заувек ту и било)... Упознајте дивну Оливеру Радић, осетите се као код своје куће за увек славском трпезом у манастиру Светих Архангела и манастиру Драганац. Окадите своје душе и своја срца најмирисним тамјаном и песмом са хармонике браће Стојковић у чијим очима је Лазарева истина коју песмом сведоче, а у чијим срцима је ВАСКРСЕЊЕ. Не заборавите никада како је увек потребно да будемо деца да бисмо стигли уским путем до Царства небескога, а то нам редовно сведоче на делу отац Христофор и отац Јустин. Отац Христофор својом игром са децом и начином на који разговара са сваким од нас, а отац Јустин својом мудрошћу да велику истину каже са мало и уз речи довитљиве, кроз благ осмех који се не прекида. Загрлите у Пасјану децу неба, певајте и радујте се са њима.

Не заборавите да посетите Цркву Светог Николе у Штрпцу, да на литургији чујете са колико љубави се свештеници моле за покајање и за непријатеље. Да се молимо и сви ми и да сами себе и једни друге Христу Богу предамо. „Шта ће мени вода студена? Не треба ми вина румена, ни Београд, Тара, Дрина, ако нема манастира чију крсну славу славим ја. Нек устане цела Србија, нек се сети мајка Русија и помоли милом Богу да певамо песму ову:„Догодине на Косову... Нека Српче свако запоје: Косово је срце Србије! И помоли милом Богу да певамо песму ову: Догодине на Косову...“ И ове године на литургији на Косову и Метохији. И увек и довека! „Шта ће мени бисер ђердана? Не треба ми сребра ни злата. Само завет славног цара: „Земаљска су кратка царства, а небеска трају довека!“ Ко се родио, а није ушао у светло Грачаница из мрачне улице или чуо клепет звона из Дечана, тај не зна шта је Србија.

Родите се за вечност, посетите Косово и Метохију!!! Слава Ти Господе! Хвала ти Србијо и Метохијо за младе! Дивна организација која се уклесала јеси у све светиње самим тиме што сваког месеца водиш по минимум пун аутобус у наш Јерусалим, а тек хуманитарним акцијама.

Хвала брате Јоване на жртви и љубави коју си имао за све путнике развозећи нас и минибусом (као у цртаном филму „Чаробни аутобус“ „канала D“) од куће до Грачанице, од Штрпца до смештаја, од смештаја до манастира, од манастира до кућа.
Хвала брате Илија на дивном духу, да не кажем „вожњи“ и љубави за све. Хвала брату Николи који нас заиста возио јесте и унатрашке по потреби кад нема где да се окрене. Хвала дивним водичима Милици, Јовану, Илији и свим дивним људима које смо упознали.
Хвала и сестри Аници која је по први пут у животу кренула у Велику Хочу код свога стрица, а стриц ју је у сузама радосницама дочекао.
Хвала и издаваштву Битије и сестри Ђини што дух љубави на делу спроводе често хуманитарним акцијама за децу са Космета.
Хвала и страници „Веруј, воли, радуј се“ и сестри Јелени и брату Алекси што су се уклесали својом вером, љубављу и радошћу у камен злата.
Хвала и најмлађим путницима брату Мијату и сестри Ники, који су по начину на који виде свет заиста „живо Јеванђеље“. Будите као деца. Ника, иако има пет и по година, није прошла ни поред једног човека који је тражио милостињу, а да из своје торбице није извадила нешто на дар.
Хвала и свим пријатељима који не престају да иду на Косово и Метохији и да неког са собом поведу. Свако је дужан да се врати дому своме и да каже још неком колико је важно и потребно да будемо део вечности, део Косова и Метохије, јер вечност јесте саставни део нашег идентитета, а самим тим и нашег живота.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ, РАДОСТИ МОЈА и Богом нам свима била благословена ова Нова 2024. година.

Радујте се и што каже отац Герасим: Ширимо лепе мисли и добро расположење и волимо Бога, Мајку Божију, све Свете и све људе, ВОЛИМО!

А речи које су се исписале саме, само неколико минута након изласка из манастир Драганац гласе:

СРЦЕ НА КАПИЈИ ДРАГАНЦА

Колико је дубока ова суза
и може ли да се пролије у бесповрат,
на уласку у храм или при изласку из њега
исто је, било би најбоље прећутати
себе до преображаја,
и рука у ваздуху као да срце држи
на капији, и возач уназад вози,
не можемо се никад удаљити
од Христових близина,
а боли раздаљина, из Његовог дома
„тек дошли, а већ идете“
радије не бих никуд из загрљаја даље
и из квиза оца Христофора
са братом Мијатом и сестром Ником
како је лепо кад игром суштину сву објасните
и два дечака са две хармонике
у очима цело Јеванђеље носе
песмом га и нама тумаче
и наше очи постају реке
и отац Јустин улазак у рај
кроз причу о 10, 20 и 100 евра објашњава,
не би ли река бар на трен била огрејана
и чује нас Свети Сава,
јер му с љубављу ускликнусмо сви:
НИКАДА СЕ НЕЋЕМО РАСТАЈАТИ!

Пише: Слађана Бушић (Весело лице)