O lepoti Sopotničkih slapova govori i činjenica da u neposrednoj blizini povremeno boravi čovek koji joj se nanovo vraća. Ako mu je verovati na reč vodopad je leti još lepši, dok lagani povetarac igra po sepotničkom kamenju i stenama.
31.01.2016.
31.01.2016.
Prirodi u naručje - Zlatar i Sopotnica
Autorka: Anka KrstićBojažljivo započinjem svoj prvi post. Ne znam koliko će ga ljudi pročitati i da li će ga iko čitati. Ali smisao naših života jesu nasumični pokušaji, od kojih makar i jedan mora biti uspešan. Pa srećno mi bilo...
Dok su se nakon dočeka 2016. godine mnogi borili sa alkoholom u krvi, grupa mladih krenula je sa Zlatara put prirodnog blaga nadomak Prijepolja. Nakon polučasovne vožnje, nimalo prijatne doduše, zbog brojnih krivina i neasfaltiranog puta, stigosmo na nekakav plato. Na prvi pogled ništa specifčno, ali ta prvobitna maska srivala je nešto zaista jedinstveno. Predivna serija vodopada, koji započinju na 1120 m nadmorske visine i završavaju se na 850 metara nadmorske visine zajedno sa polednjim vodopadom u nizu. Možda ova bajka ne bi bila jedinstvena, da nije bilo prvog januarskog jutra, na temperaturi debelo ispod nule. I dok su sunčevi zraci milovali zaleđene slapove, voda je mirno žuborila u dubini vodopada. Sam prostor oko slapova izuzetno je lepo uređen , postoji mogućnost kampovanja, boravka u prirodi, istraživanja okolnih predela. Lepota ovog predale je tolika da se bojim da je česte posete ljudi koji je ne zaju ceniti može samo naružiti.
O lepoti Sopotničkih slapova govori i činjenica da u neposrednoj blizini povremeno boravi čovek koji joj se nanovo vraća. Ako mu je verovati na reč vodopad je leti još lepši, dok lagani povetarac igra po sepotničkom kamenju i stenama. Učtivi gospodin iz Engleske gotovo da nije imao reči kojima bi ovaj Spomenik prirode opisao, ali nije mogao sakriti uzbuđenje zbog prvih posetilaca u ovoj godini. Ako se nađete u ovom kraju nemojte je zaobići, taksi vas neće skupo koštati, jer ovakva lepota, vidik i osećaj se izraziti ciframa, niti kakvom statistikom. Blizina skriva biser pravoslavnog nasleđa, Manastir Mileševu, pa ako vas put nanese, posetite mesto koje čuva sećanje i fresku Belog Andjela. Ako je ova freska zaslužila da među prvima bude satelitski preneta iz Evrope u Severnu Ameriku, svakako zaslužuje i da se zbog nje krene u pohod na svetu tromeđu jugozapadne Srbije.
Potrudite se da krenete što ranije, da vas ne omete mrak , jer se u blizini nalazi i kanjon reke Mileševke. Do sledećeg posta, volite prirodu i ona će vas nagraditi...
