06.07.2015.
Imendan grada Kraljeva, 19. april, 2015. godine imao je višestruki značaj. Pored obeležavanja datuma kada je Kraljevo ukazom kralja Milana Obrenovića 1882. godine dobilo današnje ime umesto turskog naziva Karanovac, 19. april 2015. godine važan je i po začetku obnove čuvene „doline jorgovana“ i sećanju na događaj od pre 765 godina. Naime, 1250. godine kralj Uroš I Nemanjić, jedan od sedam srednjovekovnih srpskih kraljeva krunisanih u manastiru Žiča, priredio je nesvakidašnji doček svojoj budućoj supruzi, francuskoj princezi Jeleni Anžujskoj, naredivši da se dolinom reke Ibar, kojom je vodio put ka tadašnjoj srpskoj prestonici u Rasu, zasade jorgovani kako bi buduću srpsku kraljicu podsećali na njen zavičaj u Francuskoj. Taj, možda i najlepši izraz ljubavi, pažnje i gostoprimstva jednog srednjovekovnog vladara označio je i početak viševekovne povezanosti dva naroda.
U čast tog događaja, društvo srpsko-francuskog prijateljstva „Sveta Jelena Anžujska“ iniciralo je obnavljanje doline jorgovana, čime je najavljena i ovogodišnja manifestacija „Dani jorgovana“ sa tradicijom dužom od dve decenije. Za tu namenu, pripremljeno je hiljadu sadnica jorgovana, a učešće u njihovoj sadnji je uzela i „Srbija za mlade“. Nakon inicijalne sadnje u budućem Parku jorgovana ispred nove kraljevačke Hale sportova, prisutni su se razišli na više lokacija u bližoj i daljoj okolini grada gde su već bile rapoređene sadnice. Nama iz ekipe „Srbija za mlade“ je pripalo najslađe parče kolača jer smo trebali da zasadimo jorgovane u podnožju srednjovekovnog utvrđenja Maglič.
Maglič je izgrađen najkasnije u XIII veku, a moguće da je na tom mestu postojalo utvrđenje i nekoliko vekova ranije. Njegova prevashodna uloga je bila zaštita od mogućih neprijateljskih najezdi dolinom Ibra, kao i odbrana Nemanjićkih zadužbina i svetinja, Ðurđevih stupova, Studenice, Žiče i Sopoćana, koje se nalaze u blizini. Zidine i kule Magliča su nedavno restaurisane tako da i na današnje prolaznike i posetioce ostavljaju snažan utisak gordo se uzdižući iznad doline Ibra i prkoseći zubu vremena.
Nas je dodatno obradovalo razvedravanje koje je usledilo nakon oblačnog jutra, a uzvišenje sa tvrđavom je zablistalo na aprilskom suncu i pružilo nam idiličnu scenografiju za posao koji nas je čekao. Naoružani sadnicama, ašovima, krampovima i povrh svega dobrim raspoloženjem, prionuli smo na rad koji treba da vrati stari sjaj i puno značenje imena dolini jorgovana. Tako orni, bez većih teškoća smo prevazišli i neke manje probleme na koje smo nailazili, poput mestimično strmijeg terena ili tvrdog i kamenitog zemljišta. Nakon poslednje sadnice, od ukupno dvesta jorgovana koje smo zasadili tog dana u podnožju Magliča u dužini od oko jednog kilometra, odložili smo alatke i otišli na zasluženi predah.
Zadovoljni i ponosni zbog uspešno obavljenog posla, uputili smo se ka tvrđavi da bismo razgledali njenu unutrašnjost i uživali u pogledu koji se sa nje pruža. Prilazna staza je uređena, a uz nju i zidine utvrđenja postavljeni su reflektori koji osvetljavaju Maglič noću. Stigavši u tvrđavu, popeli smo se na njene kule i prepustili maštanju o životu u vreme srednjovekovnih kraljeva, princeza i vitezova. Budući da smo imali zakazanu posetu još jednom zanimljivom lokalitetu, morali smo ubrzo da se vratimo u stvarnost i kombi koji je čekao da nas odveze u Krstovgrad, životno delo jednog čoveka u mestu Progorelica, na uzvišenju iznad Mataruške Banje. Usput smo pričali o tome kako ćemo ponovo doći da obiđemo naše jorgovane već početkom jula, kada tradicionalno upravo na tom mestu počinje „Veseli spust“, jedna od najpoznatijih manifestacija ovog kraja i na kome hiljade splavara, kajakaša i drugih veslača plove Ibrom od Magliča do Mataruške Banje i Kraljeva.
U Krstovgradu nas je dočekao Željko Košanin, idejni tvorac i glavni graditelj ovog vanvremenskog zdanja i jedan od pokretača manifestacije „Dani jorgovana“. Nadahnut bogatom i slavnom istorijom ovog kraja, on već više od trideset godina predano i pažljivo radi na uobličavanju ovog mesta, otvorenog i za sve posetioce željne da vide i dožive nešto autentično i neobično. Od ručno pravljenog nameštaja, gde se nalazi i replika prestola Stefana Prvovenčanog izrađena iz jednog masivnog komada drveta, preko posuđa od poludragog kamenja, srebrnih bokala, putira i escajga do prepisa značajnih srednjovekovnih spisa, drugih umetnina i vrhunske domaće tamjanike, sve odiše posvećenošću i jedinstvenošću. Uz to, ukazana nam je i posebna čast nastupom učenika sa odseka za etno muziku Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva, koji su za nas izveli više tradicionalnih srpskih kompozicija i pesama.
Kao znak zahvalnosti za gostoprimstvo koje su nam pružili i za sećanje na ovaj susret, na imanju naših domaćina smo zasadili nekoliko jorgovana, nakon čega smo se pozdravili sa njima, a malo zatim i sa prelepom dolinom Ibra, dolinom vekova, kraljeva i jorgovana, uz želju da joj se uskoro vratimo.
Autor: Aleksandar Delić
Imendan grada Kraljeva, 19. april, 2015. godine imao je višestruki značaj. Pored obeležavanja datuma kada je Kraljevo ukazom kralja Milana Obrenovića 1882. godine dobilo današnje ime umesto turskog naziva Karanovac, 19. april 2015. godine važan je i po začetku obnove čuvene „doline jorgovana“ i sećanju na događaj od pre 765 godina. Naime, 1250. godine kralj Uroš I Nemanjić, jedan od sedam srednjovekovnih srpskih kraljeva krunisanih u manastiru Žiča, priredio je nesvakidašnji doček svojoj budućoj supruzi, francuskoj princezi Jeleni Anžujskoj, naredivši da se dolinom reke Ibar, kojom je vodio put ka tadašnjoj srpskoj prestonici u Rasu, zasade jorgovani kako bi buduću srpsku kraljicu podsećali na njen zavičaj u Francuskoj. Taj, možda i najlepši izraz ljubavi, pažnje i gostoprimstva jednog srednjovekovnog vladara označio je i početak viševekovne povezanosti dva naroda.
