O divljim vrstama treba brinuti tokom cele godine, a na ovaj dan nadležni i aktivisti posebno ukazuju na to koliko je neophodno da sačuvamo divlje životinje koje su često meta krivolovaca i krijumčara.
03.03.2023.
Svetski dan divljih vrsta obeležava se širom sveta 3. marta svake godine, još od 2013. godine.
Gubitak prirodnog staništa, požari, klimatske promene, ilegalnа trgovinа i prekomerni lov dovode do toga da su mnoge divlje vrste ugrožene, a neke su, nažalost, potpuno istrebljene. Kako bi podigle svest o pretnjama po opstanak biljnog i životinjskog sveta, Ujedinjene nacije su 3. mart proglasile za Svetski dan divljih vrsta.
Najozbiljniju pretnju za opstanak divljih vrsta u prirodi predstavlja nesavesno korišćenje prirodnih resursa. Pored gubitka staništa, mnogi primerci gube i hranu i vodu.
Uz nesavesno korišćenje prirodnih resursa, ilegalna trgovina predstavlja još jedan ozbiljan faktor ugroženosti divljeg živog sveta, koji čak može dovesti do potpunog istrebljenja vrsta. Ilegalna trgovina se događa u gotovo 30% svetskih zaštićenih područja. Svaka četvrta vrsta sisara ili ptica je meta ilegalne trgovine. Divlje životinje su meta četvrte najveće ilegalne trgovinske aktivnosti na svetskom nivou, što je po prihodima odmah iza trgovine narkoticima, oružjem i ljudima.
Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES), donesena je 1973. godine. Cilj ove konvencije je da se obezbedi da međunarodna trgovina primercima divljih životinja i biljaka ne ugrozi njihov opstanak. Srbija je 2001. godine potvrdila CITES konvenciju.
Krivolov predstavlja još jedan ogroman problem za divlje vrste čitavog sveta. Krivični zakonik Republike Srbije propisuje da će se kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do šest meseci, lice koje lovi divljač za vreme lovostaja ili na području gde je lov zabranjen.
Radi vođenja statistike o iščezlim vrstama, koje je čovek, nažalost, zauvek uništio, u svetu je formirana i „Crna knjiga flore i faune“. Srbija je našla mesto u njoj i to sa 4 vrste koje su nepovratno izgubljene iz svetskog genofonda, a živele su samo u Srbiji:
1. mala droplja
2. tetreb ruževac
3. orao bradan
4. bela kanja.
Naime, svaka vrsta u prirodi je značajna za ekosistem i ima svoju ulogu u njemu. Sve vrste su direktno ili indirektno povezane, i ugroženost samo jedne vrste vremenom utiče i na opstanak druge.
O divljim vrstama treba brinuti tokom cele godine, a na ovaj dan nadležni i aktivisti posebno ukazuju na to koliko je neophodno da sačuvamo divlje životinje koje su često meta krivolovaca i krijumčara. Takođe, neophodno je sačuvati njihova prirodna staništa i treba prestati sa nesavesnim korišćenjem onoga što nam priroda nesebično daje.
Sve ovo ćemo postići samo zajedničkim osvešćivanjem, menjanjem određenih navika. Zamislite samo gde bismo sada bili da svako od nas pođe od sebe, i učini svakog dana naizgled mali doprinos za očuvanje prirode!
Prvi korak je – krenite od sebe!
Piše: Anđela Vukomanović
