Svuda pođi, Grzi u zagrljaj dođi!

Svuda pođi, Grzi u zagrljaj dođi!

Autorka: Jovana Veljković

Poželim li da pobegnem od letnje žege, skoknem na Grzu. Dođe li mi iz daleka dragi gost, odvedem ga na Grzu. Ako hoću da dosadan dan učinim posebnim, odem- pogađate, na Grzu!

Na obroncima Južnog Kučaja, ušuškano oko istoimene rečice, smešteno je omiljeno izletište nas Praćinaca. Lepote ovog kraja još davnih pedesetih godina prošlog veka uočili su ljubitelji prirode, koji, očarani ovim podplaninskim, klisurastim predelomsagradiše za ondašnje vreme impozantan planinarski dom. Od tada, jedna za drugom, duž toka Grze nicale su vikendice – male i velike, lepe i manje lepe, a popularnost izletišta počela je da raste. 

Ako krenete iz Beograda, ovde ćete stići tako što ćete se isključiti na auto-putu kod Paraćina i uputiti ka Zaječaru. Nakon 17 kilometara ugledaćete tablu koja vas usmerava levo. Dobordošli na Grzu! Na samom ulazu je „Koliba“ - konačište sa restoranom gde se kao specijatitet kuće služi pastrmka na žaru, a naravno i sve vrste đakonija od mesa. Moja je preporuka da ovo mesto ostavite za kraj, kada se od šetnje, divljena i svežeg vazduha izmorite i poželite da pojedete nešto baš dobro. Sada sledi onaj naporan deo jer će vaš automobil do najlepšeg dela izletišta morati da pređe nekoliko kilometara po prilično lošem putu zaobilazeći ne baš naivne rupe. Naoružajte se strpljenjem, ubacite u prvu i krenite lagano. Kada stignete do jezera, to je trenutak da auto negde parkirate i mesto njega, počnete da maltretirate svoje noge! 

 

Donje jezero, photo by Miloš M. Mihajlović

U zavisnosti od godišnjeg doba, da li očaravajuće nijanse zelene ili jarke jesenje, boje su ono što karakteriše utisak o jezeru. Leti se hrabri u njemu kupaju, a kažu da je noć idealna za ovaj podvig. Ako vam se nešto mota oko nogu, nemojte se plašiti – to su samo pastrmke zbog kojih ga ribolovci smatraju svojim rajem. Obiđite obale i krenite dalje, jer je ovo samo početak. Sledeće našta ćete naići je već pomenuti planinarski dom „Đorđe Živković“ gde se odavno osećam kao kod svoje kuće. Iako fasada nije obećavajuća, unutrašnjost je pristojna, nama planinarima čak sasvim komforna. Vikendom ćete verovatno sresti nekog od nas, a tokom čitave nedelje domaćin Sale – duša ovog doma, stoji znatiželjnima na raspolaganju. 

Planinarski dom „Đorđe Živković“, photo by Miloš M. Mihajlović

Ispred je mapa sa ucrtanim planinarskim stazama, na kojoj ćete videti da do najpoznatije atrakcije izletišta morate proći još pored samo jedne „prepreke“ - malenog, zelenog jezera nastalog zbog potrebe izgradnje hidro-elektrane pedesetih godina. 

 Gornje jezero, photo by Miloš M. Mihajlović

Odaberete li stazicu sa leve ili desne strane, svejedno je, jer u oba slučaja stižetedo dragulja Grze, njenog vrela, koje, naročito urano proleće, blista u svoj svojoj snazi – ogromna količina ledene i potpuno čiste vode pretura se preko krečnjačkih stena dok sve buči, šušti i beli se pred vašim očima! Preko kamenja presvučenog plišanom mahovinom leti možete doći do same tačke izvorišta, a kada ste već tu, red je da šakom zahvatite i probate pravi ukus Grze! Pre nekoliko godina su ovde postavljeni drveni mostići, klupe i stolovi, što je poboljšalo pristupačnost i uređenost vrela, ali i znatno povećalo broj izletnika kojih, naročito leti, po mom mišljenju, ima i previše. Njihovu pažnju privlači i mala pećina iznad izvora, ali ako baš hoćete da zavirite u njenu unutrašnjost, trebaće vam speleo oprema. 

 

Vrelo Grze, photo by Miloš M. Mihajlović

Pa ipak, za potpuni utisak o lepoti Južnog Kučaja, preporučujem da krenete nekom od obeleženih planinarskih staza. Meni omiljena je ona koja vodi do vrha Vis, sa kog se sasvim lepo vidi Rtanj. Posebno je interesantna za berače sremuša, jer u proleće dobar njen deo prolazi kroz polja divljeg belog luka čiji miris dugo ostaje u nozdrvama. Ipak, najlepši trenutak je kada na livadi pored nasutog puta ugledate predivne konje! Ako ne volite baš puno da šetate, onda otiđte do vidikovca na osunčanoj steni sa koga se vide oba jezera i dom. Zanimljiv je i vrh skriven u šipražju – Kozji rog, od koga dalje možete produžiti na Javorak, najviši vrh ovog predela. Njegovo ime nosi i paraćinski planinarski klub koji jednom godišnjeorganizuje, sada već tradicionalnu akciju „Grzi u zagrljaj“. Veliki broj gostiju iz cele Srbijetada uživa u oktobarskom suncu i nestvarnim bojama koje šuškaju pod planinarskim cipelama. Sem njih, sakupljači lekovitog bilja i pečuraka, lovci i ribolovci često zalaze u ove krajeve, kako bi se poslužili nekim od plodova Južnog Kučaja. 

Priroda ovde definitivno nije štedela, ali kako biste se i vi uverili u to, ne preostaje nista drugo nego da već narednog vikenda ovamo pođete i Grzi u zagrljaj dođete. Čekam vas!