Zima je, decembar, sneg pred vratima, a mi smo ponovo rešili da se otisnemo u ovaj prelepi grad na severozapadu Vojvodine i Srbije. Prethodni put, beše letos, imali smo priliku da uživamo u lepotama grada i okolnih salaša, ovaj put delimično utvrđujemo gradivo i posećujemo tradicionalni festival hrane i vina.
13.12.2017.
13.12.2017.
Taj Sombor grad...
Autor: Igor CrnjanskiTaj Sombor…
„Prvo kaže se u tem Somboru,...“
„E nije nego, da nećeš možda ti da mi pišeš tekst?“
„Dobro, dobro, šta se žestiš,...i odkud sad pišeš o Somboru, kad si bio pre pola godine?“
„Idem danas opet!“
„Opet!?“
„Da opet, šta je sporno? “
„Pa bio si skoro.“
„Dobro i? “
„Ma, (odmahujući rukom)...zaboravi“
Zima je, decembar, sneg pred vratima, a mi smo ponovo rešili da se otisnemo u ovaj prelepi grad na severozapadu Vojvodine i Srbije. Prethodni put, beše letos, imali smo priliku da uživamo u lepotama grada i okolnih salaša, ovaj put delimično utvrđujemo gradivo i posećujemo tradicionalni festival hrane i vina.
Prva stanica je u svakom slučaju Gradska kuća, gde nas je naš, više nego ljubazni domaćin upoznao sa, ne tako dugom, ali nadasve bogatom istorijom ovog kraja. Saznali smo da se nalazimo u najzelenijem gradu u Evropi, gde na svakog stanovnika dolazi 27 kubnih metara zelenila. Impozantno, zar ne? Nakon kratke pešačke ture centrom grada uverili smo se u prethodno kazano. Takođe, šetajući pešačkom zonom, stičemo utisak da je šira od Beogradske Knez Mihajlove, sa građevinama, koje svedoče o bogatoj istoriji ovoj kraja, pošteđene razaranja, pljačkanja, uništenja, za razliku od nekih drugih gradova.
U gradskoj kući, upoznali smo se sa monumentalnim slikom, ulje na platnu, pod nazivom „Bitka kod Sente“, Mađarskog umetnika Ferenca Ajzenhuta, koja je naručena 1896. za Milenijsku proslavu, odnosno obeležavanje 1000 godišnjice Mađarske državnosti i prisustva na ovim prostorima (u sklopu čega je primera radi, Zemun dobio Kulu na Gardošu). Sama slika je veličine 28 kvadratnih metara, a sa ramom od pola metra širine sa svake strane, dostiže neverovatnih 40 kvadratnih metara. Neko bi rekao, kao nečiji stan. Značaj slike je u značaju događaja koji oslikava, a to je Bitka kod Sente, u kojoj su snage odmerile Austrijska na čelu sa Eugenom Savojskim i Turska vojska, nakon koje je Turska poterana na prostor ispod Save i Dunava, odakle se nikad nije više nije uzdigla.
U priči o Somboru, nezaobilazna je priča o Lazi Kostiću, ličnosti koja nije rođeni Somborac, ali koji je 40 godina svojega života proveo u Somboru, te ga Somborci sa punim pravom smatraju svojim. Šetajući se prema klupici gde Laza „dočekuje“ putnike namernike, setih se priče kako je nastala jedna od najpoznatijih i najlepših ljubavnih pesama „Santa Maria della Salute“. Dugo godina pre ove, Laza piše pesmu „Dužde se ženi“, u kojoj izražava duboko žaljenje i oštro kritikuje seče dalmatinskih šuma, koje su Mlečanima poslužila kao izvor materijala za gradnju čuvene crkve „Santa Maria della salute“. Kada je nakon dugo godina došao u Veneciju, impresioniran lepotom i impozantnošću zdanja, piše pesmu u kojoj izražava kajanje zbog prethodno narečenog i izražava svoje oduševljenje:
„Oprosti majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se ustuk svakoj zlosti,
blaženoj tebi, podiže dvor;
Prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.“
Neizostavni deo Somborskog šarma i ponude jesu salaši. Mnoštvo salaša i salašarskih naselja sa autentičnim detaljima, vraćaju u neko vreme bezbrižnosti i pružaju sjajne mogućnosti za odmor i rekreaciju, uz izobilje sadržaja.
Foto: Milena Vujaković
Centralni događaj ove naše posete je tradicionalni festival hrane i vina „Ravangrad wine fest“, koji se po deveti put održava ove godine. Tu smo ima priliku da uživamo u kvalitetnim vinima, ukusnoj hrani i sjajnom muzičkom programu, prigodnom za podneblje i samu prirodu događaja, tako da je sam događaj ponudio za svakog po nešto, a ja opet ne bih mogao da izdvojim šta je bilo posebnije. Domaćini su se uistinu potrudili, čime su nama, a i svim drugima uputili najbolju pozivnicu za jubilarni 10. Festival, za godinu dana.
Kompletan događaj upotpunila je fenomenalna ekipa putnika, koja je stvorila sjajnu atmosferu, podsećajući na, po mišljenju autora, zlatna vremena SzM-a iz druge polovine 2014-te godine. Na povratku u Beograd sačekao nas je sneg, prvi ove sezone, upotpunivši tako idilu, lepotu i magiju ovog izleta. Jedan veliki SZERETLEK svima koji su učestvovali u tome!