Zašto (treba da) putujem Srbijom?

Zašto (treba da) putujem Srbijom?

Autor: Igor Crnjanski

Kada me je jedan moj dobar drug, u proleće 2012.-e, pozvao na putovanje istočnom Srbijom, ni slutio nisam da će time početi jedna, potpuno nova etapa u mom životu. Sećam se da je jedino što sam tada pitao „Ima li tu neke kafane?“ Kada sam dobio potvrdan odgovor na moje pitanje, rekao sam „onda idemo“. I tada je za mene počela avantura, ili bolje rečeno, jedno dugo putovanje koje traje već 4 godine, sa dužim ili kraćim pauzama za odmor.

Kao i mnogi drugi koji volimo putovati, ili putujemo, i ja sam bio usmeren ka atraktivnim destinacijama u inostranstvu. Leti su to bila putovanja ka primorskim centrima na Jadranskom, Jonskom ili Egejskom moru i, u zavisnosti od slobodnog vremena i finansija, pokoja ekskurzija u zemlje srednje i zapadne Evrope. Sve je to lepo za obići, videti i doživeti, ali je pri svemu tome potpuno zanemarena zemlja iz koje smo krenuli u sve to. Srbija.

Verujem da nisam jedini koji je smatrao da ovde nema šta da se vidi ili da je sve što vredi već viđeno. Sve to u kombinaciji sa privlačnosti stranih destinacija daje jasan odgovor. Lepše je možda, i zanimljivije pričati da si bio u Beču ili Budimpešti nego u Nišu ili Kraljevu, na dvorcima Bavarske pre nego na dvorcima Vojvodine, na Alpima pre nego na Zlataru ili Divčibarima. Istina je da je i jedno i drugo lepo i da i jedno i drugo krije neku svoju lepu priču. I jedno ne bi trebalo da isključuje drugo.

Pa zašto onda ne istražiti svoju zemlju i uveriti se u to. Pozitivna strana cele priče je u pristupačnosti destinacija. Sve one su locirane na nekoliko sati vožnje od Beograda na bilo koju stranu da se krene, što našu zemlju čini pogodnom za jednodnevne izlete ili vikend putovanja. Opuštanje na Srebrnom, Palićkom, Belocrkvanskim,..jezerima, Aranđelovačkom, Jagodinskom, Petrovačkom akvaparku, ski vikendi na Zlatiboru, Zlataru, Divčibarama i drugim planinama, kao i jednodnevne turneje po zapadnoj ili istočnoj Srbiji, mogu da budu dobar beg od gradske gužve, stresa i svakodnevne nervoze.

Prvo, gore pomenuto putovanje, ne mene je ostavilo toliko snažan utisak da sam se uvek iznova vraćao. I evo tu sam već skoro pune četiri godine i ne razmišljam da stanem, jer zašto prekinuti nešto što je lepo. Kompletan period posmatram kao jedno dugo putovanje, za koje neznam niti koliko će da traje, niti gde idem, ali se nekako osećam mirno jer znam da sam na dobrom putu.