Кареја, Испосница Св. Саве, Кутлумуш, Пантелејмон, Стари Русик, Скит Св. Андреја, келија „Буразери“, Старо Нагоричане, Зебрњак, Прохор Пчињски и Св. Роман.
Ускоро термини за 2025.
ПРОГРАМ:
1. ДАН Београд – СОЛУН (ЗЕЈТИНЛИК) – СВ. ДИМИТРИЈЕ – УРАНОПЛИС. Полазак у рано ујутру испред храма Св Светог Саве. Очекивани долазак у Солун око 14ч. Ту ћемо се помолити у предивном древном византијском Храму Светог Димитрија у Солуну, где ћемо се поклонити мироточивим моштима Светог Великомученика Димитрија. Обилазак наше цркве Св. Саве која припада Хиландару. Поклоњење прецима палим у борби за ослобођење Србије у Првом светском рату на српском војничком гробљу у Солуну на Зејтинлику. Могућ и обилазак цркве Св. Милутина у Солуну, ако време дозволи. Одлазак у Јерисос, смештај по собама/апартманима, време за шетњу и конак.
2. ДАН УРАНОПОЛИС – КАРЕЈА Доручак. Одлазак у луку Уранополис. Укрцавање на брод. Одлазак у Скит Св. Андреја и освежење у гостопримници манастира (ракија, ратлук, кафа) обилазак манастира: саборни храм и манастирски комплекс са конацима и параклисима који поново васкрсава након вишедеценијског пропадања сведочећи веру, подвиг, труд и љубав монаха данашњице али и свих верних, који су уградили себе у обнову скита. Надамо се да ће се указати прилика да помогнемо монасима у свакодневним пословима на економији манастира и обнови је непроцењива. Након обиласка Скита Св. Андреја идемо до центра Кареје. Присуство вечерњој служби у Испосници Св. Саве где се “Молитва без престанка” по типики Св. Саве узноси Господу и Пресветој већ 8 векова. Отац Никодим је монах од изузетног подвига, један од најцењенијих не само у Кареји већ и на Светој Гори. Повратак у Скит. Вечера. Ноћење.
3. ДАН - Манастир светог Пантелејмона сазидан је на обали невеликог залива на југозападу Свете Атонске Горе, између пристаништа Дафни и манастира Ксенофонта. Овај руски манастир основан је у време светог равноапостолног кнеза Владимира и носио је назив обитељи Богородице Ксилургије. У другој половини XII века услед многобројности, братија се сели у горњи Русик, а крајем XVIII века монаси су се преселили на морску обалу у манастир са храмом вазнесења Господњег на месту данашњег Пантелејмоновог манастира. У овом храму чува се глава светог великомученика Пантелејмона и делови моштију следећих светитеља: Јована Претече, преподобног мученика Стефана Новог, Параскеве, великомученице Марине, Јосифа Обручника, апостола Томе, Јована Златоуста и многих других. Други Саборни храм Покрова Пресвете Богородице поседује делове моштију светих: Јована Претече, апостола Петра, Андреја, Луке, Филипа, Томе, Вартоломеја и Варнаве, првомученика Стефана, Исакија Далматскога, Дионисија Ареопагита, Козме и Дамјана, Кирила, Трифуна и многих других. Овде се чува и чудотворна икона мајке Божије названа ‘Јерусалимска’, икона светог Јована Претече, стара икона великомученика и исцелитеља Пантелејмона и икона свештеномученика Харалампија. Вечерња служба, вечера. Конак.
4. ДАН ПАНТЕЛЕЈМОН – СТАРИ РУСИК – УРАНОПОЛИС – КАКОВО – ПРОХОР ПЧИЊСКИ. Јутрење у манастиру, у продужетку литургија. Ако време буде дозвољавало, у току преподнева, посетићемо манастир Стари Русик ( место монашења Светог Саве ). До овог манастира има 5км, а пешачење је узбрдо. Пловидба до Уранополиса. Након предаха за освежење идемо у обилазак метоха манастира Мило Арсеница или Каково. Хиландар је на овим просторима имао значајне поседе у средњем веку. Величина ових поседа, богатим шумом, пашњацима, маслињацима и виноградима варирала је током векова од 10.388 до 1.500 хектара, колико има данас. Наставак пута. Долазак у Прохор Пчињски, вечера, ноћење.
5. ДАН ПРОХОР ПЧИЊСКИ – СТАРО НАГОРИЧАНЕ – ЗЕБРЊАК – СВЕТИ РОМАН – КРАЉЕВО. Пети дан почињемо службом и манастиру св. Прохора Пчињског, а након доручка у манастиру, ако време дозвољава, обићићемо испосницу Светог Прохора Пчињског. Након тога обилазимо Старо Нагоричане и Зебрњак. У Старом Нагоричану обићићемо величанствен пример српског градитељства из времена Немањића, задужбину Св краља Милутина, манастир Светог Ђорђа из 14. века. Старо Нагоричане има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине већину у насељу. Спомен-костурница на брду Зебрњак је било монументално и тријумфално спомен обележје подигнуто у славу и част погинулим српским војницима током Кумановске битке у Првом балканском рату 1912. године. Српска војска је победила турску војску и тиме ослободила Косово и Вардарску Македонију, Стару Србију, али и означила почетак ослобођења Југоисточне Европе од Османског царства. Спомен-обележје је најмонументалнији војни меморијал на просторима средишњег Балкана. Споменик је подигнут 1937. на локалитету самог бојишта — брду Зебрњак код Куманова.. У спомен-костурници, почивају посмртни остаци 678 погинулих српских војника погинулих у Кумановској бици. Данас се споменик налази у руинираном стању, јер га је бугарски окупатор Македоније порушио током Другог светског рата – 24. маja 1942. Срушена је кула, а преостали остаци капеле и костурнице. Након Зебрњака, а у повратку обилазимо манастир Светог Романа. Долазак око 21ч у Београд.
ЦЕНА: 30.000,00 дин.
У цену урачунато:
У цену није урачунато:
Начин плаћања
Општи услови
Напомене
Организатор путовања:
ПОКЛОНИЧКА АГЕНЦИЈА ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ ЈЕЖ ДОО КРАЉЕВО
ЛИЦЕНЦА ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ ТУРИСТИЧКИХ ПУТОВАЊА
број лиценце ОТП 24/2022
категорија лиценце A