Васкрс у Призрену (Метохија за младе) | 02-06.05.2024.
Васкрс у Призрену (Метохија за младе) | 02-06.05.2024.
10.500,00 RSD
Призрен је био занатски, трговачки и дипломатски центар читаве регије, а у Средњем веку и царска престоница Немањића. Ту су пролазили каравани из Европе ка Малој Азији, и обрнуто. Често су долазили Дубровчани, који су учинили од Призрена и трговачку престоницу оног времена.
Око 1214. године, у време Стефана Немањића, град припада српској средњовековној држави и постаје привредно и духовно средиште. У доба краља Милутина, Призрен је постао најзначајније трговачко место у Србији. Град на Бистрици економски јача нарочито у време краља Милутина, цара Душана и цара Уроша. Из тог периода су најзначајнији историјски споменици српске средњовековне баштине црква Богородица Љевишка и у непосредној близини манастирски комплекс Свети Архангели, задужбина цара Душана. Повремено је Призрен био и престоница царева Душана и Уроша. Средњовековно призренско становништво било је разнородно и већину су у то време чинили Срби али је било и Дубровчана, Корчулана, Сплићана, Задрана, Влаха, Млечана, Грка, Саса и других. Они су обично живели у колонијама. Највећу колонију су сачињавали Дубровчани. Путописци тога времена Призрен називају „царски град”, а у народним епским песмама наводи се као „српски Цариград”.
Око 1214. године, у време Стефана Немањића, град припада српској средњовековној држави и постаје привредно и духовно средиште. У доба краља Милутина, Призрен је постао најзначајније трговачко место у Србији. Град на Бистрици економски јача нарочито у време краља Милутина, цара Душана и цара Уроша. Из тог периода су најзначајнији историјски споменици српске средњовековне баштине црква Богородица Љевишка и у непосредној близини манастирски комплекс Свети Архангели, задужбина цара Душана. Повремено је Призрен био и престоница царева Душана и Уроша. Средњовековно призренско становништво било је разнородно и већину су у то време чинили Срби али је било и Дубровчана, Корчулана, Сплићана, Задрана, Влаха, Млечана, Грка, Саса и других. Они су обично живели у колонијама. Највећу колонију су сачињавали Дубровчани. Путописци тога времена Призрен називају „царски град”, а у народним епским песмама наводи се као „српски Цариград”.
Detaljni opis
Велики петак-Васкрсни понедељак (14.04-17.04.2023.)
Полазак из Београда 02.05. у 23.55 (четвртак вече)
Велики петак 03.05.
Св. Архангели јутрење
Радионица шарања и фарбања јаја са Оливером Радић из Ораховца
Изношење плаштанице црква Светог Ђорђа -Призрен
Велика субота 04.05.
Литургија Свети Архангели
Призрен, Богословија, Богородица Љевишка, Каљаја;
Васкрс 05.05.
Васкрсшња поноћна литургија - Призрен црква светог Ђорђа,
Свети Архангели - Агапе љубави
Васкрсни понедељак 06.05.
Високи Дечани литургија, Пећка Патријаршија, Бањска, Краљево, Београд.
Повратак у Београд у касним вечерњим сатима.
Повратак у Београд у касним вечерњим сатима.
Цена: 10.500 дин.
У цену укључено:
- Обиласци и активности по програму
- Превоз на релацији по програму
- 4 оброка
- 3 ноћења у конаку манастира Св. Архангели
- Организациони трошкови
У цену није укључено:
- Редовна годишња чланарина Србија за младе - 500 дин.
- Индивидуални трошкови.
НАЧИН ПЛАЋАЊА: Преко текућег рачуна по издатим инструкцијама организације, 50% приликом резервације, остатак до 5 дана пред пут.
Prijave i rezervacije:
►PUTEM FORMULARA (klikni ovde).
Srbija za mlade Beograd, Novi Sad i Čačak
E-mail: srbijazamlade@gmail.com
Mob.: 061/1627226
Viber: +381611627226
Kancelarija Beograd: Balkanska 18/73, radno vreme radnim danima 10-19h
